Montesori sistem
Марија Монтесори је била прва жена у Италији која је завршила студије медицине и посветила се питањима образовања и васпитања деце. Прва Дечја кућа отворена је 1907. године у сиромашном кварту Сан Лоренцо у Риму.
Посматрајући децу, дефинисала је основне законитости развоја на основу којих је развила научни метод образовања и васпитања познат као Монтесори метод.
Марија Монтесори је прва указала на дете као биће односа, биће у свету, које је увек одређено другим и усмерено ка другом. Разрадила је методе вођења деце разних узраста помоћу различитих предмета и проблема у простору који му се постављају.
Указала је емоционални однос учитељ-дете.
Монтесори педагогија се заснива на следећим принципима:
- свако дете има потенцијал да постане најбољи представник своје врсте и развије најбоље људске особине: истраживачки дух, размишљање сопственом главом, хуманост и одговорност, самосталност, радне навике, самопоуздање, самодисциплину, моралне и диховне уместо материјалних вредности)
- да би се развило на одговарајући начин, детету је потребна помоћ која се састоји у припреми повољног окружења и подстицајног става одраслих
- да би се правилно развијало, дете није одвојено од стварног живота, већ је активан учесник у животу свог окружења, што му омогућава не само благовремено увежбавање вештина и стицање знања већ и природну адаптацију на спољни свет и развој самопоуздања због познавања начина на који свет функционише, чиме се олакшава касније сналажење у различитим животним ситуацијама
- развој се одвија кроз шестогодишње периоде (рођење до 6 година, 6-12, 12-18, 18-24) од којих сваки захтева одређен програм и начин рада
- у току сваког развојног периода постоји повољно време за стицање одређених вештина и усвајање одређених знања природан, једноставан и занимљив начин, које се, једном пропуштено, касније тешко надокнађује
- да би се развило, дете мора бити активно: оно мора имати прилику да слободно бира, искуси, проба, погреши и коригује се у процесу увежбавања и усавршавања, без критике или похвале - дете не може бити пасивно, нити је развој могућ само посматрањем одраслих или кроз групне активности
- развој није наметнут споља, већ окружење подстиче унутрашњи развој особина и навика које временом постају саставни део личности
- иако су законитости развоја исте за сву децу, свако дете је различито, па је приступ индивидуалан а свако дете има могућност да се развија својим темпом
- развој се не одвија по одвојеним областима, већ као јединствен психо-физички развој - дете се истовремено васпитава, образује и социјално развија.
- свако дете има потенцијал да постане најбољи представник своје врсте и развије најбоље људске особине: истраживачки дух, размишљање сопственом главом, хуманост и одговорност, самосталност, радне навике, самопоуздање, самодисциплину, моралне и диховне уместо материјалних вредности)
- да би се развило на одговарајући начин, детету је потребна помоћ која се састоји у припреми повољног окружења и подстицајног става одраслих
- да би се правилно развијало, дете није одвојено од стварног живота, већ је активан учесник у животу свог окружења, што му омогућава не само благовремено увежбавање вештина и стицање знања већ и природну адаптацију на спољни свет и развој самопоуздања због познавања начина на који свет функционише, чиме се олакшава касније сналажење у различитим животним ситуацијама
- развој се одвија кроз шестогодишње периоде (рођење до 6 година, 6-12, 12-18, 18-24) од којих сваки захтева одређен програм и начин рада
- у току сваког развојног периода постоји повољно време за стицање одређених вештина и усвајање одређених знања природан, једноставан и занимљив начин, које се, једном пропуштено, касније тешко надокнађује
- да би се развило, дете мора бити активно: оно мора имати прилику да слободно бира, искуси, проба, погреши и коригује се у процесу увежбавања и усавршавања, без критике или похвале - дете не може бити пасивно, нити је развој могућ само посматрањем одраслих или кроз групне активности
- развој није наметнут споља, већ окружење подстиче унутрашњи развој особина и навика које временом постају саставни део личности
- иако су законитости развоја исте за сву децу, свако дете је различито, па је приступ индивидуалан а свако дете има могућност да се развија својим темпом
- развој се не одвија по одвојеним областима, већ као јединствен психо-физички развој - дете се истовремено васпитава, образује и социјално развија.
Коментари
Постави коментар